Uzmi kredu i potraži gredu

Banke žele dobro sebi, ne tebi. Ne namamljuju te na kredite da bi ti pomogle, već da bi ti odrale kožu s leđa.
Bankarski krediti su omča koju sam sebi namičeš oko vrata.
Uzmeš li kredu, izaberi i gredu, da se o nju obesiš.

Daleko više od sata

Povodom akcije Sat za planetu
Ugasiti svetlo na jedan sat, ne može da škodi. Ali je praktično beznačajno. Ne rešava naš problem koji je surovo jednostavan.
Planeta jednostavno ne može da izdrži rasipnički način života koji nam je nametnut, i kao svakodnevnica, i kao ideal. Planeta ne može da izdrži ekonomiju koja se zasniva na bezobzirnom izrabljivanju ljudi i prirodnog bogatstva, zarad nečijih privatnih profita. To je suština cele priče. Njen početak i njen kraj.
Ako hoćemo da spasemo svoju planetu, ako hoćemo da preživimo kao vrsta, moramo da izmenimo svoj život. Ne na jedan sat godišnje. Ne na jedan dan. Ne na jednu nedelju. Ne na jedan mesec. Ne ni na jednu godinu. Već stalno. I to ne u ovoj ili onoj pojedinosti, već u celini.
Moramo da suštinski izmenimo svoje vrednosti.
Treba nam plemenitost umesto profita, otmenost umesto gramzivosti, bliskost umesto izrabljivanja.
Treba nam istina umesto šarenih medijskih laži.
Treba nam stvaralaštvo umesto potrošnje.
Treba nam prevlast duha nad materijom, i ljudskosti nad pohlepom.
To je uslov opstanka.
Nema spasa u začaranom krugu u kome je potrošnja vrhovna vrednost, novac božanstvo pred kojim se kleči.

Prava nepotrošača

Potrošač je priznat kao punopravni građanin. Njegova prava se bar donekle štite. Njegovi zahtevi se bar donekle uvažavaju.
U svakom slučaju, uzet je u obzir.
Kako i ne bi, potrošač je ključna poluga čitave komercijalne mašinerije. Bez njega sve staje.
Nepotrošača niko ne zarezuje, niko ne štiti. Zato što nije deo sistema.
Nepotrošač je izložen reklamnom teroru.
Izložen je stalnom i snažnom pritisku potrošačke okoline. Pritisak se kreće od ubeđivanja i navođenja na kupovinu, do ismevanja, isključivanja i ometanja svih vrsta, kako u porodičnom tako i u profesionalnom životu.
Potrošački teror je veoma surov.
Vreme je da se istaknu prava nepotrošača.
Pravo dane kupuje.
Pravo da bude slobodan od prinude na potrošnju.

Dan žena ili dan poklona

Paklena potrošačka mašina je u neprekidnom pokretu. Sve melje, sve uništava, sve obesmišljava. Sve joj je samo zgodan povod za prinudne kupovine.
Tako je i 8. mart, Dan žena, čarobnim štapićem potrošnje davno preobražen u Dan poklona. Dan borbe za ženska prava je pretvoren u svoju suprotnost – u ništavilo i pasivnost potrošnje.
Podsetimo, da se ne izbriše svaki trag, Dan žena nije ustanovljen kao spomen ili poziv na neki veliki šoping, već u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. godine. Ustanovljen je kao dan žena koje se bore, ne kao dan žena koje primaju poklone.
Komercijalizovani 8. mart je još jedno poniženje za žene.
Ne radi se o jednom danu, već o jednom životnom stavu.