Nova godina, stara podvala

Ponovo bi da nam prodaju radost. Kao da se radost može kupiti.
Radost se ne sastoji od poklona, svetlucavih drangulija, mrljavog muziciranja, zgužvanih gomila, prejedanja i opijanja.
Radost nije potrošna roba. Radost je svetlo mesto u nama. Potražimo ga.
Ne nasedajmo na stare podvale. Trgovačka nova godina ne donosi ništa osim razočaranja, mučnine, mamurluka.

Ropska duša

Slavomir Mrožek EMIGRANTI
"AA: Već sam ti objašnjavao. Nikad, jer si rob. Tamo si rob države, a ovde sopstvene pohlepe. Ne ovako ili onako, uvek si rob., i za tebe nema oslobođenja. Sloboda znači raspolaganje samim sobom, a tobom uvek raspolaže neko ili nešto. Ako ne ljudi, onda stvari.
XX: Kakve stvari?
AA: Stvari koje želiš, koje hoćeš da imaš. Koje može kupiti za novac. Biti rob stvari, to je ropstvo savršenije od zatvora. To je zaista idealno ropstvo, jer tu nema nikakve premoći izvana, nikakve prisile. To već sama ropska duša stvara sama sebi ropstvo, jer čezne za njim. Ti imaš ropsku dušu i zbog toga me zanimaš. S obzirom na delo o sudbini ropstva, koje baš nameravam da napišem.“
“Nolit” 1982
Prevod: Petar Vujičić

Ljudi neće preživeti razularenu potrošnju

Frenk Fener, poznati australijski mikrobiolog, tvrdi da postoji velika mogućnost da za samo jedan vek Zemlja ostane bez ljudi, jer će teško preživeti „eksploziju“ svog rasta i „razularenu“ potrošnju.
Australijski naučnik Frenk Fener, poznat po tome što je doprineo iskorenjivanju variole, smatra da postoji velika mogućnost da se ljudska vrsta ugasi za stotinak godina.
Fener (95), član Australijske akademije nauka i uvaženi profesor mikrobilogije na Australijskom nacionalnom univerzitetu, ocenjuje da ljudi neće biti u stanju da prežive "eksploziju" svog rasta, ni "razularenu" potrošnju, preneli su australijski mediji.
"Ljudska vrsta će se ugasiti. Ono što sada radimo da to sprečimo je bez značaja pošto je suviše kasno", izjavio je Fener, dodavši da će istu sudbinu doživeti mnoge životinjske vrste.
Danas na svetu ima 6,8 milijardi ljudi, a već iduće godine taj broj će biti veći od sedam milijardi. Ekscesivna potrošnja određenih populacija, pre svega u bogatim zemljama, dovodi do klimatskog zagrevanja koje je, po Fenerovom mišljenju tek na svom početku, ali sa već veoma vidljivim posledicama.
Neki naučnici smatraju da je sa industrijskom revolucijom ljudska vrsta ušla u antropoceno doba. Njene posledice po Zemlju mogu se porediti sa onim iz ledenog doba ili sa sudarom sa nekom kometom.
Međutim, ima i naučnika koji su veće optimiste. Fenerov kolega, imunolog Stiven Bojden, koji se bavi humanom ekologijom, kaže da je Fener možda u pravu, ali da ima naučnika koji se nadaju da će ljudi postati svesni situacije i da će uspeti da obave potrebne promene u ponašanju.
Fener ostaje pri svom stavu, ali ističe da ne želi da kaže previše, pošto ima onih koji se trude da promene stvari. Njegov je zaključak da će deca današnjih generacija u svakom slučaju biti suočena sa mnogo težim svetom.

Izvor: RTS sreda, 30. jun 2010

Budi glup

Budi glup, poručuju nam sa propagandnih bilborda. Od pameti nema nikakve vajde, u gluposti je sreća.
Prepusti se potrošnji, bez razmišljanja. Kupuj sumanuto. Na to nas navlače.

Što manje mućkamo glavom, što manje mozgamo, to smo im draži. Što smo gluplji, to im više koristimo.
Potrošačkoj mašini su potrebne slaboumne, kupoholičarske budale. Od njih živi. Bez njih staje.
Idealni potrošač je kompletni idiot.
Zato je pamet prokažena, zato se glupost slavi.

Svetsko fudbalsko ili potrošačko prvenstvo

Sa približavanjem Svetskog fudbalskog prvenstva 2010, ložnjava se pojačava. Uzbuđenje raste. Jedno veštačko, proizvedeno uzbuđenje. Medijski kvasac radi svoje. Iz sve snage nas ubeđuju da hrlimo u susret izuzetnom događaju, izuzetnom doživljaju. Nečemu što se ne propušta.
Revnosno nas kljukaju izjavama, prognozama, analizama. Prate se pripreme i povrede. Procenjuju se igrači, treneri, timovi. Vagaju šanse.
Uz sportsku gorznicu nam proturaju potrošačku. Počev od sličica i albuma, do opreme i drangulija svake vrste.
Nije cilj Svetskog prvenstva u fudbalu da padne što više, što lepših golova. Cilj je da se ispije što više piva i svakojakih napitaka, potamani što više grickalica, kupi što više što većih televizora, dresova, patika... I čega sve ne. I da se, naravno, straći što više para na klađenje.
Svako bi da nam nešto uvali, koristeći se navijačkom strašću. Svetsko fudbalsko prvenstvo je mazivo potrošnje. Zato i reklame kuljaju sa svih strana, da nas preplave.
Cilj je da nam televizor bude neprekidno uključen da bi nam mozak bio stalno isključen. Da ne bismo mislili na ono što nam rade. Inače bi se moglo dogoditi da se pobunimo.
Cilj je da se radujemo tuđim pobedama kako bismo se pomirili sa svojim svakodnevnim porazima. Cilj je da zaboravimo jad svojih protraćenih života. Cilj je da, diveći se igračkim podvizima, nadomestimo skučenost na koju smo osuđeni. Cilj je da nas pretvore u gledaoce, kako ne bismo bili učesnici.
Fudbal odavno više nije igra već industrija. Svetsko fudbalsko prvenstvo je samo još jedan od načina za presipanje naših para u tuđe džepove. Još jedan od lanaca kojima nas drže u ropstvu prinudnog rada i prinudne potrošnje.
Isključimo televizore u vreme Svetskog fudbalskog prvenstva. Neka bojkot bude naša pobuna. Radije prošetajmo. Radije sami zaigrajmo.
Sačuvajmo bistru svest. Ne dozvolimo da nam je pomute smicalicama.

Uzmi kredu i potraži gredu

Banke žele dobro sebi, ne tebi. Ne namamljuju te na kredite da bi ti pomogle, već da bi ti odrale kožu s leđa.
Bankarski krediti su omča koju sam sebi namičeš oko vrata.
Uzmeš li kredu, izaberi i gredu, da se o nju obesiš.

Daleko više od sata

Povodom akcije Sat za planetu
Ugasiti svetlo na jedan sat, ne može da škodi. Ali je praktično beznačajno. Ne rešava naš problem koji je surovo jednostavan.
Planeta jednostavno ne može da izdrži rasipnički način života koji nam je nametnut, i kao svakodnevnica, i kao ideal. Planeta ne može da izdrži ekonomiju koja se zasniva na bezobzirnom izrabljivanju ljudi i prirodnog bogatstva, zarad nečijih privatnih profita. To je suština cele priče. Njen početak i njen kraj.
Ako hoćemo da spasemo svoju planetu, ako hoćemo da preživimo kao vrsta, moramo da izmenimo svoj život. Ne na jedan sat godišnje. Ne na jedan dan. Ne na jednu nedelju. Ne na jedan mesec. Ne ni na jednu godinu. Već stalno. I to ne u ovoj ili onoj pojedinosti, već u celini.
Moramo da suštinski izmenimo svoje vrednosti.
Treba nam plemenitost umesto profita, otmenost umesto gramzivosti, bliskost umesto izrabljivanja.
Treba nam istina umesto šarenih medijskih laži.
Treba nam stvaralaštvo umesto potrošnje.
Treba nam prevlast duha nad materijom, i ljudskosti nad pohlepom.
To je uslov opstanka.
Nema spasa u začaranom krugu u kome je potrošnja vrhovna vrednost, novac božanstvo pred kojim se kleči.

Prava nepotrošača

Potrošač je priznat kao punopravni građanin. Njegova prava se bar donekle štite. Njegovi zahtevi se bar donekle uvažavaju.
U svakom slučaju, uzet je u obzir.
Kako i ne bi, potrošač je ključna poluga čitave komercijalne mašinerije. Bez njega sve staje.
Nepotrošača niko ne zarezuje, niko ne štiti. Zato što nije deo sistema.
Nepotrošač je izložen reklamnom teroru.
Izložen je stalnom i snažnom pritisku potrošačke okoline. Pritisak se kreće od ubeđivanja i navođenja na kupovinu, do ismevanja, isključivanja i ometanja svih vrsta, kako u porodičnom tako i u profesionalnom životu.
Potrošački teror je veoma surov.
Vreme je da se istaknu prava nepotrošača.
Pravo dane kupuje.
Pravo da bude slobodan od prinude na potrošnju.

Dan žena ili dan poklona

Paklena potrošačka mašina je u neprekidnom pokretu. Sve melje, sve uništava, sve obesmišljava. Sve joj je samo zgodan povod za prinudne kupovine.
Tako je i 8. mart, Dan žena, čarobnim štapićem potrošnje davno preobražen u Dan poklona. Dan borbe za ženska prava je pretvoren u svoju suprotnost – u ništavilo i pasivnost potrošnje.
Podsetimo, da se ne izbriše svaki trag, Dan žena nije ustanovljen kao spomen ili poziv na neki veliki šoping, već u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. godine. Ustanovljen je kao dan žena koje se bore, ne kao dan žena koje primaju poklone.
Komercijalizovani 8. mart je još jedno poniženje za žene.
Ne radi se o jednom danu, već o jednom životnom stavu.

Olimpijske i druge igre

Sve je više igara.
Istina, mi se igramo sve manje ali se zato sa nama igraju sve više.
U toku su zimske Olimpijske igre u Vankuveru. Takmičari će se nadmetati u različitim zimskim sportovima. Nadmetanja će prenositi televizije širom sveta. Doneće nam ih ravno u kuću. Da nas nahrane tamkičarskom napetošću i uzbuđenjima. Navijaćemo i strepeti za naše ljubimce, želeti neuspeh tuđima.
Ne, mi se ne nadmećemo. Drugi to čine umesto nas.
Postali smo potrošači tuđih pobeda i tuđih poraza, tuđih uspeha i tuđih neuspeha, tuđih dostignuća i tuđih promašaja. Trošimo uzbuđenja, postala su roba koja nam se isporučuje, kao i sve drugo.
Čini nam se da na ekranima pratimo takmičare. To je samo privid. Zapravo pratimo pokretne reklame moćnih kompanija koje nam svakodnevno uvaljuju svoje sve lošije proizvode i sve rđavije usluge.

Protest protiv Olimpijskih igara

14. februar 2010. | 12:48 | Izvor: FoNet Vankuver -- Policija se u Vankuveru sukobila sa više od 200 maskiranih osoba, pošto su polomili izloge robne kuće koja je prodavala suvenire vezane za Olimpijske igre.

(Beta)
Sedam osoba je uhapšeno, a policija je saopštila da je znala da će protest biti organizovan, ali je odlučila da inteveniše samo ako se u demonstracije uključe "kriminalci". Iza protesta stoji Mreža otpora Olimpijadi, koja okuplja više organizacija nezadovoljnih jer je Kanada domaćin Zimskih olimpijskih igara.
Među njima su Indijanci koji žele povratak svoje imovine, uz poruku "Bez Olimpijade na ukradenoj zemlji", i protivnici trošenja novca na Igre, umesto na stanove.
Šteta na robnoj kući je procenjana na 10.000 dolara.
Izvor: B92
Mreža otpora Olimpijskim igrama

Dan zaljubljenih – trgovačka prevara

Ne dajte da vas trgovci prevare Dan zaljulbljenih, Svetim Valentinom ili kako već zovu tu budalaštinu koju vam uvaljuju svake godine. Pokažite im da niste baš takve budale kakvim vas smatraju.
Ljubav može biti mnogo toga. I nežnost, i strast, i privrženost, i odanost, i očaj, i...
Jedno sigurno nije. Ljubav nije potrošnja.
Ljubav se ne iskazuje, ne pokazuje, ne dokazuje kupovinom
Ne gubite vreme u potrazi za pravim poklonima i turističkim aranžmanima.
Posvetite ga voljenoj osobi. I to ne samo jednog spolja nametnuog dana, već svakodnevno.
Zaboravite na dan zaljubljenih. Zaboravite na Svetog Valentina i ostale trgovačko-marketinške gluposti. Ali nikada ne zaboravljate na osobu koju volite. Mnogima se to previše često događa.

Praznici kao potrošnja

Taman smo ostavili za sobom Božićne i, u Srbiji duple, Novogodišnje praznike, taman što smo preturili preko glave najmasovnije slave, a evo nam već najavljuju i Dan zaljubljenih. Evo novog povoda za kupovine.
Praznici su se pretvorili u histeričnu potrošnju. Spadamo s nogu jurcajući za poklonima. Ubedili su nas da tako iskazujemo svoju naklonost, svoju ljubav, svoju privrženost, svoje poštovanje. Dresirali su nas, bolje rečeno.
Praznici više nisu ni svečanost, ni svetkovina, već jedna ogromna rasprodaja.
Na praznicima pravi profit čitava jedna industrija.
Praznici nas ostavljaju iznurene, iscrpljene. Ostavljaju nas praznih džepova. I, što je još daleko gore, praznih duša.
Grozničavo kupujemo da bismo se iskupili za manjak pažnje, manjak prisnosti, manjak posvećenosti.
Umesto kupljenih poklona, podarimo bliskima najdragocenije što imamo – dar duše.

Potrošačko prokletstvo

Reklama nam poručuje: Radost je kad imam sve!
Nemoguće je sve imati. Zato je potrošač osuđen na prokletstvo večnog nezadovoljnika. Na žal za onim što još nema, onim što tek treba kupiti, onim što mu nedostaje. Ili su ga ubedili da mu nedostaje. Ili su ga dovoljno zastrašili da u to veruje, kako se ne bi izdvajao, kako ne bi zaostajao.
Potrošač je večiti nesrećenik, u večitom žalu za onim čega nije uspeo da se dočepa.
Radost nije u potrošnji. Potrošnja nas čini tupim i pasivnim.
Radost je u delanju.